LEGHORN ZIVINA

Atraktivne nosilje


Leghorn živina je zbog izuzetne nosivosti veoma raširena u čitavom svetu, pa je shodno tome došlo do stvaranja različitih tipova te rase. Iako se teži da se to uniformiše i od 1955. godine je uveden jedinstven standard i danas se u pojedinim delovima sveta naginje ka tipu leghorna koji je karakterističan za to područje.

Američki tip
Amerikanci su prvi stvorili svoj soj leghorna, a na tome rade od 1830. godine. Oni su
poboljšali, pre svega, nosivost, ali i izgled, a dozvoljena je nešto veća masa živine i to za petla od 2.25 – 3 kg, a za koku od 2 – 2.75 kg.
Američki soj leghorna nema previše bujnu krestu, a telo mu je najizduženije čemu doprinosi izduženi, širok rep kod koke i veliki, veoma bujan, srpast rep kod petla. Pored proste kreste, sa poželjnih pet zubaca, Amerikanci još uvek odgajaju i ređe tipove leghorna sa grašastom krestom. Boje koje su zastupljene su najčešće bela, kao i svi varijeteti jarebičastog leghorna, žuta, crna itd.

Engleski tip
Englezi od prispeća leghorna na Britanska ostrva 1870. godine počinju da ih ukrštaju sa minorkama, a plod toga je engleski tip leghorna koji je najmasivniji sa dozvoljenom masom petla od 3 – 3.5 kg i koke od 2,.5 – 3 kg. Engleski tip leghorna odlikuje mnogo masivnija, velika, pomalo nesrazmerna kresta, koja je kod petla uspravna, a kod ženki vidno pada na stranu. Bele ušne minđuše su mnogo veće nego kod ostalih tipova leghorna, što je uz veliku krestu plod ranijih mešanja sa minorkom kojoj je to odlika. Razlika je i u repu koji je mnogo manji kod engleskih
leghorna. Petao ima srpast, ali ne tako izdužen rep, dok koka ima znatno uzaniji rep. Najčešće boje engleskih leghorna su bela i crna.

Holandski tip
Holandski tip leghorna je najlakši sa masom petla od 2 – 2.7 kg, a koke od 1.7 – 2.2 kg. Moglo bi se reći da je sličniji američkom tipu, s tim da rep nije tako izdužen i raskošan kao kod “Amerikanaca”.
Za holandski soj karakteristično je mnogo definisanih boja, a to su: bela, jarebičasta, srebrno jarebičasta, zlatno jarebičasta, braon (tamno) jarebičasta, crveno sedlasta, plavo jarebičasta, graorasto jarebičasta, graorasto srebrno jarebičasta, srebrno drap jarebičasta, plavo jarebičasta krljuštasta, crna, plava, žuta, tigrasta (crno i plavo), graorasta, porcelan, kolumbija bela i žuta, crvena.
U Belgiji se razvija plavo srebrno jarebičasta, u Nemačkoj žuto graorasta i u Holandiji izabel jarebičasta, kao nove boje.

IZVOR TEKSTA:Casopis Novosti ZOV

Posedujem jato od blizu 70 kom. beli Leghorn. Američki tip.Eventualno Holandski.Nosivost cu proveriti pred kraj godine i izvuci cu statistiku.Tek tada cu znati koliko je 1 kokoska prosecno snela jaja u toku 12 meseci nosivosti.
Sada imam problem da pronadjem kvalitetnog petla . Trazim ga unazad mesecima , ali nisam naisao na kvalitet koji je makar jednak mojim kokoskama. Siguran sam da postoje odgajivaci kvalitetnih Leghorn kokosaka.Ali , kako ih pronaci ?
Na izlozbama mozda ali nisam dovoljno trazio.Ako neko ima informaciju koja meni treba neka mi javi.
Inace Leghorn je stvarno sjajna salasarska kokoska.