PARAZITI KOD PASA

Od simptoma do uginuća
STIŽE PROLEĆE A SA NJIM I PARAZITI ČIJA INVAZIJA UGROŽAVA PSE
Komarci prenosioci srčanog crva
(dirofilaria immitis),

Stiže proleće, kome se 'raduju' i krpelji, buve i komarci, a uz njih i proizvođači sve šire palete proizvoda za njihovo suzbijanje. Nadamo se da ste zimu iskoristili da u što većoj meri smanjite prisustvo ovih parazita u okruženju, kako biste tople dane dočekali sa više optimizma. Ako niste, trebalo bi da se upoznate sa svim opasnostima koje oni nose sa sobom. Na našu sreću, do sada nismo u velikoj meri bili pogođeni bolestima koje prenose ovi nametnici, ali sa otvaranjem države, promenom klimatskih uslova i uticajem raznih drugih faktora, možemo očekivati i promene u intenzitetu pojedinih bolesti kojima su izloženi naši ljubimci.

Krpelji

Od njih ništa dobro ne možemo da očekujemo, čak ako i nisu zaraženi nečim. Ali, ako u sebi nose i neki infekt, onda je situacija mnogo gora. Kao 'prevozno sredstvo' koristi ga više uzročnika, a neki se čak i delimično preobražavaju u njemu, što ga čini i prelaznim domaćinom. Bolesti koje možemo očekivati zahvaljujući krpeljima su: granulocitna anaplazmoza, babezioza, borelioza, monocitna erlihioza, krpeljni meningoencefalitis, hepatozoonoza, rikecioza i infektivna ciklična trombocitopenija.

Granulocitna anaplazmoza

Ovaj nametnik se dobro oseća i kod ljudi i kod pasa. Pretpostavlja se da je potrebno od 36 do 48 časova da pređe u krvotok od trenutka kada se krpelj zakači. Na osnovu dosadašnjih iskustava češće ispoljavanje bolesti je kod pasa starijih od osam godina, a veoma često se javlja kod golden i labrador retrivera.
Posle inkubacije od 7 do 14 dana, javlja se u akutnom obliku sa simptomima koji nisu nimalo specifični. Najizrazitiji su visoka temperatura, nezainteresovanost, gubitak apetita, otežano kretanje sa bolovima u mišićima i upalama zglobova. Mnogo ređe su zastupljeni simptomi koji upućuju na upalu želuca i creva sa povraćanjem i prolivom, ili upale disajnih puteva sa kašljem i ubrzanim disanjem.
Laboratorija je neophodna, ukoliko želimo da budemo sigurni šta je u pitanju. Lečenje podrazumeva antibiotike širokog spektra. Nakon početka lečenja simptomi nestaju posle 24 ili 48 časova i prognoza je dobra. Problem je u tome što nije sigurno da li to znači i potpuno eliminisanje uzročnika iz organizma.

Babezioza

Može da se održava u krpelju (preko njegovih razvojnih stadijuma) i do pet godina, bez ijednog ujeda psa. Nakon ujeda, potrebno je više od 24 časa da se uzročnik prenese i da počne da uništava crvena krvna zrnca. Ukoliko krpelja nestručno uklanjamo i mrcvarimo ga, ustvari iniciramo ubrzano prenošenje parazita. Inkubacija traje od 7 do 21 dan.
Usled hemolize, javljaju se i karakteristični simptomi: povišena telesna temperatura, gubitak apetita, učmalost, bledilo sluzokože, čak i sa žuticom i splenomegalija. Karakterističan simptom je i krv u mokraći. Invazija ne mora da bude vidljiva, ali usled hroniciteta, psi mogu biti rezervoar za dalje zaražavanje. Moguća je i komplikacija sa drugim vrstama bolesti, ukoliko dođe do neke druge infekcije.
Laboratorijske analize su dobrodošle, jer tačno utvrđivanje uzročnika omogućava korišćenje specifičnih preparata koji mogu da neutrališu babeziju.
Na žalost, ni lečenje ne može u potpunosti da odstrani uzročnika, tako da pas može dugo ostati izvor nove zaraze.

Borelioza (lajmska bolest)

Prirodni rezervoar borelije su mali, divlji glodari. Prenosioci, krpelji, treba da budu 'zakačeni' bar 24 časa kako bi se uzročnik bolesti preneo u krvotok, ali ako se uznemire, prenošenje se završava i za 16 sati.
Prvi simptom je crvenilo na mestu ujeda krpelja. Slično se dešava i sa čovekom gde se crvenilo širi od mesta gde je nastao ubod (eritema migrans). Problem nastaje nakon infekcije, jer razvoj bolesti do prvih siptoma može da traje i pet meseci, a oni su nekarakteristični. Može da se javi visoka temperatura, koja ponekad pada pa se opet diže, zatim šepanje, opšta slabost. Hramanje je karakteristično po tome što spontano nestaje pa se ponovo javlja. Hronični artritis, koji se javlja kod čoveka godinama nakon ujeda krpelja, još nije u potpunosti dokazan kod pasa.
Kao i u prethodnim slučajevima laboratorija vodi glavnu reč, a lečenje se zasniva na antibioticima, s tim da pas ostaje nosilac i posle uspešne terapije. Postoje i vakcine, ali one još ne daju očekivani efekat.

Monocitna erlihioza

Ehrlichia canis se prenosi sa zaraženog krpelja na zdrave krpelje kada se grupišu na telu psa. Prenosi se prilikom njihovog hranjenja. Prenosi se sa jedne generacije krpelja na drugu tokom razvoja (transovarijalno).
Može razviti bolesno stanje u akutnom i hroničnom obliku, pa i subkliničkom (naoko nevidljivom), koje može trajati godinama. Simptomi se u akutnom obliku javljaju nakon 1 do 3 nedelje sa visokom temperaturom, neraspoloženjem, gubitkom apetita, konjuktivitisom, otokom limfnih čvorova i uvećanjem slezine. U hroničnom obliku se javlja neraspoloženje, gubitak apetita i težine, problemi sa zglobovima, bubrezima i dr.
Bolest može proći i spontano, a za lečenje su neophodni antibiotici. Ako je nastupila hronična faza sa oštećenjem koštane srži i nemogućnošću stvaranja u dovoljnoj meri crvenih krvnih zrnaca, terapija je nemoćna. Na sreću, ovaj mikroorganizam se ne smatra patogenim za čoveka.

Krpeljni meningoencealitis

Uglavnom je rasprostranjen u istočnoj Evropi. Virus se razmnožava u krpelju, a rezervoar su mu mali divlji glodari. Bolest se retko pojavljuje kod pasa i može proći bez simptoma, ali ako se javi sa težom kliničkom slikom, možemo očekivati visoku telesnu temperaturu, grčeve i drhtanje mišića, nemogućnost hodanja, preosetljivost. Takvi psi obično uginu za 4 do 7 dana. Isto se dešava ako se razvije težak oblik encefalitisa. Lečenja nema, kao ni vakcine.
Bolest je opasna za čoveka, mada inficirani pas ne predstavlja ni rezervoar infekcije, niti je zarazan za čoveka.

Infektivna ciklična trombocitopenija

Pretpostavlja se da krpelji prenose uzročnika koji napada trombocite i izaziva njihovo smanjenje, usled čega dolazi do otežanog zaustavljanja krvarenja. Prvi napad, koji nastaje do 15 dana posle inficiranja, je najjači. Kasnije epizode se ponavljaju u razmacima od jedne do dve nedelje, i sve su blaže. Bolest najčešće prođe nezapaženo, mada u retkim slučajevima može da se pojavi visoka temperatura, nezainteresovanost za spoljašnja događanja, bleda sluzokoža, krvarenje i povećanje limfnih čvorova.
Za potvrdu bolesti tu je laboratorija, a za eventualno lečenje veterinari i antibiotici.

Phlebotomus perniciosus

Naš narod ove parazite zove nevid (ne čuje se za razliku od komarca), papadać ili papatać, a možda ima i još nekih narodnih imena. Samo ženke piju krv, a mužjaci se hrane biljnim sokovima. Najviše ih ima u predelu Mediterana.
Bolest po kojoj su poznati je lišmanioza (izazivač leishmania infatum-protozoa). Prirodni rezervoar parazita je pas.
Odmah po ujedu, ulazi u krvotok, a inkubacija traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Samo stanje infekcije ne znači da
će doći do pojave bolesti, ili može doći i do veoma teškog oblika. Od simptoma mogu se očekivati povećanje limfnih čvorova, gubitak apetita, depresija, mršavljenje, mišićna atrofija, oštećenja kože, oštećenja očiju, šepavost, povećano uzimanje vode i povećano mokrenje.
S obzirom na to da su simptomi nespecifični, neophodno je da se urade laboratorijske analize. Lečenje nije specifično.

Potkožna dirofilarioza

Da se muški rod odavno predao kada su u pitanju niži oblici života dokaz je i dirofilaria repens, izazivač potkožne dirofilarioze. Ženka dostiže dužinu i do 17 cm, dok mužjaci stižu do 7 cm, i to samo najbolji primerci.
Prenošenje se vrši kada zrele ženke polože mikrofilarije u pravom domaćinu – psu, a onda ih komarac usisa prilikom uzimanja obroka, pa ih prenosi dalje. Da bi se mikrofilarije pojavile u krvi, potrebno je da prođe 4 do 5 meseci od ujeda. A odrasli oblici mogu živeti u koži i nekoliko godina.
Spolja gledano, ne postoji jasna klinička slika, osim lokalizovanih oštećenja kože sa čvorićima i blagog svraba. Lečenje je hirurško, sa odstranjivanjem čvorića. Naravno, potrebno ih je prethodno naći na mikroskopskom staklu.

Buve

Bartoneloza je bolest koju uzrokuju bakterije iz roda bartonella, čak pet ih je izolovano iz psa. Prenosioci su mačja buva (najviše), ali i krpelji. Do infekcije može doći i gutanjem izmeta inficiranih buva ili usled povreda nastalih u borbi sa mačkom, nebitno da li se radi o ugrizu ili grebanju zaražene mačke.
Klinički simptomi su nepouzdani. Kod velikih rasa pasa može da se javi zapaljenje zida srca, a mesecima pre toga mogu da se dijagnostikuju simptomi poput opšte slabosti, bolova u kostima, povećane telesne temperature nepoznatog porekla ili neraspoloženje i slabiji apetit.
Za dijagnostiku je laboratorija, a za lečenje antibiotici - do 6 nedelja pa i duže.

Preventiva

Na prvom mestu je izbegavanje terena za koje znate da su opterećeni krpeljima, buvama, komarcima, itd. Psa pregledajte posle šetnje i proverite šta je sve nakupio usput. Naročito pogledajte prepone, između prednjih nogu, glavu i grudni koš.
Najbolje rešenje je preventivno tretiranje nekim od preparata. Tržište ih je puno, a upravljajte se i prema onoj narodnoj „koliko para, toliko i muzike“. Suština je u tome da se ti preparati u jeku sezone koriste stalno, kako bi se kontinuirano sprečio pristup parazita telu psa. A da bi se to postiglo, treba i poprilično novca. Međutim, na to možete da gledate i na drugi način. Ako je preventiva stvarno dobra i čuva vašeg ljubimca, onda i vredi odvojiti novac za takvo sredstvo.
U svakom slučaju, proleće stiže, a sa njim i sve češće i opuštenije šetnje. Zato ne dozvolite da vam ovakve sitnice pokvare uživanje u druženju sa vašim psom. Reklamne kataloge u ruke, pomno proučite šta ko nudi i posavetujte se sa veterinarom, jer ni njegovo iskustvo nije za potcenjivanje.


Hepatozoonoza

Za razliku od drugih bolesti, uzročnik se unosi samo ako pas proguta krpelja. Tada se on širi po
unutrašnjim organima i izaziva upale na njima. To uglavnom prolazi sa lakšim simptomima, koje često i prenebregnemo. Ako je jaka invazija, klinički simptomi su umereno povišena temperatura, gubitak na težini, otečeni limfni čvorovi, bleda sluzokoža i bolovi u mišićima.
Protozoa se otkriva laboratorijskim testovima. Za lečenje su zaduženi veterinari.


Rikecioza

Bar za sada možemo da odahnemo, jer ovog uzročnika još nema u Evropi. Slučajevi na drugim delovima zemaljske kugle i nisu baš često opisivani. Simptomi su potpuno nespecifični, a za lečenje se koriste antibiotici.
Bolest može da se razvije i kod čoveka, i na žalost, može da bude čak i smrtonosna. Ukoliko se uzročnik otkrije kod psa, to nije razlog za uzbunu, jer pas nije neposredna opasnost za čoveka. To više služi kao upozorenje da se uzročnik nalazi na datoj teritoriji.


Potcenjeni komarci

Dosadni, nezaobilazni i prenosioci srčanog crva (dirofilaria immitis), kao i izazivača potkožne dirofilarioze(dirofilaria repens). Srčanog crva zasad kod nas i nema mnogo, ali to ne znači da se neće proširiti. Nakon ujeda, crv sazreva u potkožnom tkivu, zatim ulazi u krvotok i stiže do desnog dela srca i plućne arterije gde, posle poslednjeg presvlačenja, postaje zreo i počinje da polaže mikrofilarije koje mogu da opstanu u krvotoku od 2 do 18 meseci. Vreme od ulaska u organizam psa posle ujeda, pa do pojave mikrofilarija u krvi, traje najmanje 6 do 7 meseci. Odrasli organizmi u srcu mogu živeti nekoliko godina, a za to vreme stalno polažu jaja.
Bolest je hroničnog toka, simptomi se pre javljaju kod pasa koji su u treningu, ili se bave težim fizičkim poslom. To je sasvim razumljivo, jer parazit izaziva oštećenje srca i krvnih sudova, pa tamo gde je srce pod većim iskušenjima i bolest se javlja ranije.
Simptomi se javljaju postepeno. U početku, osim bržeg zamaranja usled aktivnosti i kašlja usled oštećenja desnog srca, nema drugih pokazatelja. Vremenom stanje postaje sve komplikovanije. Kašalj se pojačava, disanje postaje otežano. Usled nedostatka kiseonika u ćelijama javlja se opšta slabost, a moguća je i nesvestica. Potom se otežano disanje javlja i tokom mirovanja, a pojavljuje se i anemija.
Kako srce slabi, u trbušnoj šupljini dolazi do nakupljanja tečnosti, otoka na nogama, mršavosti, dehidratacije i lošeg stanja u celosti. Kod premeštanja uzročnika u predeo trikuspidalnih zalistaka, bolest postaje akutna i ispoljavaju se simptomi poput gubitka apetita, otežanog disanja, otežanog rada srca, anemije, hemoglobinurije i povraćanje. Po uginuću odraslog parazita može doći i do zapušavanja krvnog suda ili tromboembolije u plućima.
Kao i u prethodnim slučajevima dijagnostikovanje i pomoć prepustite veterinaru.


IZVOR TEKSTA:Casopis Novosti ZOV