PECANJE TOLSTOLOBIKA

Opis i građa:

Nalik je belom tolstolobiku, ali se od njega razlikuje po tome što ima veću glavu, tamniju boju tela i što na trbuhu nema krestu. Telo mu je izrazito spljošteno, srednje visine. Usta su mu uzvišena. Leđno peraje je kratko i visoko. Prsno ne dopire do trbušnog. Krljušti su male i tanke, kod odraslih jedinki sive, a kod mlađih srebrnkaste boje. Bokovi tela mladih jedinki su zlatne boje, a kod odraslih se često nalaze tamne mrlje. Leđna strana mu je siva, a moguči su zeleni prelivi. eđna i repna peraja su siva, a ostala su žuta. Branhiospine nisu međusobno srasle. Sivi tolstolobici rastu brže od belih.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Ovaj rod ima samo jednu vrstu, koja je iz centralne Azije i južne Kine preneta u mnoge zemlje, pa je tako u nedavnoj prošlosti naseljena i u vodama naše zemlje (dospeo iz Mađarske), većinom u šaranskim ribnjacima. Tipična je riba tekućih voda, ali se može naći i u jezerima i mrtvajama. S obzirom na kvalitet mesa i brz rast, sivi tolstolobik je podesan za veštački uzgoj u ribnjacima. Dobri rezultati u uzgoju su dobijeni i kod hibrida belog i sivog tolstolobika. Najradije živi u mirnim stajaćim vodama, ali se može ga je sresti i u rekama.
Razmnožavanje:

Slično belom tolstolobiku. Sa tri godine stiče polnu zrelost. Mresti se u gornjim bržim tokovima tokovima reka na temperaturi od 23º do 24º. Ikra je prečnika 1 do 2mm i u roku od par sati naraste do 4,5 mm prečnika. Samostalan život i ishranu započinju u donjim tokovima reka.
Ishrana:

Hrani se i zooplanktonima i planktonskim algama, za razliku od belog tolstolobika, koji se hrani samo bioplanktonom. Za sportske ribolovce ovo je malo poznata riba. Tačnije, malo se zna o njegovom načinu života, pronalaženju, mamcima, ponašanju i metodama ribolova. Što se ukusa tiče zaostaje za ukusom amurovog mesa.

Literatura:

1. Aleksandar Ardeljan, S udicom na reci, Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000