Divokoza - Kraljica litica
Strana 1 od 1
Divokoza - Kraljica litica
Divokoza je veoma atraktivna lovna divljač koja naseljava planinske visove, a mestimično i terene manjih nadmorskih visina. U Srbiji autohtono naseljava kanjon reke Drine, (deo planine Tare) Mokru goru, Prokletije, Koritnik i Šar planinu.
- Od šezdesetih godina minulog veka, potpuno je uspelo naseljavanje divokoze u lovištu ’’Štrbac’’ pored Đerdapske klisure, a od osamdesetih u toku je naseljavanje lovišta ’’Lazareva klisura’’ kod Zlota – kaže Aleksandar Ćeranić, viši lovni savetnik u Lovačkom savezu Srbije. - Stanište divokoze u kanjonu Drine, kao i uspešno naseljavanje lovišta ’’Štrbac’’ potvrđuju da za život ove vrste nije neophodna velika nadmorska visina. Potrebno je, međutim, da teren bude teško pristupačan i neprohodan, sa obiljem stena i strmih litica. Pogodne uslove pružaju i mirne šume sa dosta strmih stena.
Divokoze najčešće naseljavaju šumski pojas ispod visokoplaninskih pašnjaka, a potrebno je da podloga bude i kamenita, zbog redovnog trošenja papaka, koji im brzo rastu.
Veličine staništa divokoze zavisi od ekoloških uslova i naročito od klimatskih prilika. Ona se, radi pristupa hrani, tokom zime premešta na mesta sa kojih je vetar oduvao sneg ili se spušta na niže položaje. U periodu parenja, povlači se u najviše delove staništa. I uznemiravanje ove divljači izaziva njeno migriranje na veće udaljenosti.
- Divokoza je isključivo dnevna životinja, koja ima specifičan ritam života i ishrane. Hranu uzima relativno kratko vreme, a onda dugo u miru preživa. Za vreme toplih dana pase ili brsti, ujutro i predveče. Ako su dani kratki, onda jede celog dana, tako da naizmenično uzima hranu i preživa više puta. Zbog ovih osobina je osetljiva na eventualne poremećaje normalnog ritma života - nastavlja Ćeranić.
Divokoza živi u krdima, često veoma velikim. Kad je reč o hrani, nije naročito izbirljiva. Mahom pase planinske trave i redovno brsti žbunje i drveće. Planinski pašnjaci i livade je ne privlače. Najradije pase retku i oskudnu ali ukusnu travu po stenju i točilima. Brsti najradije grab, ivu, zovu, jelu, a u nuždi i lišajeve.
- Staništa divokoza su gotovo redovno bezvodna, naročito u toku leta i početkom jeseni. Zato mora da se zadovoljii rosom i vodom, sadržanom u zelenoj hrani. Ako ima tekuće vode, ona je pije redovno, naročito posle konzumiranja soli i u sušnom periodu – ističe Ćeranić.
Na vremenske nepogode i niske temperature divokoza je veoma otporna. Jedino su stari mužjaci osetljivi na hladnoću u periodu neposredeno posle parenja, jer su tada obično telesno slabi. Po ovu vrstu veoma je nepovoljna poledica na strmim stenovitim stranama.
Divokoza najčešće nema u svom pravom ambijentu konkurente kad je reč o prirodnoj ishrani i životnom prostoru. Pošto uglavnom nastanjuje predele u kojima nema intenzivnog šumskog gazdovanja niti drugih delatnosti, ona i ne pričinjava nekakvu štetu. Nema suštinske opasnosti za iščezavanje divokoze, ali je evidentno da je ova vrsta drastično redukovana i njeno brojno stanje daleko je ispod optimalnog - zaključuje naš sagovornik.
Odlike
U povoljnim uslovima ishrane, divojarac izraste u dužinu oko 1,30 metara i do 0,80 m u visinu, dok su ženke manje. Rep mu je dugačak oko 8 cm. Težina divojarca iznosi od 25 do 45 kg, dok divokoza dostiže najviše 30 kg. Divokoza ima jake noge, zdepasto telo čvrstog sastava, kratak i otanji vrat. Letnja boja dlake je svetlosmeđa, a zimska tamnomrka. Papci su crne boje, građeni od elastične rožne mase. Životni vek divokoze iznosi oko 25 godina. Divokoza ima izuzetno razvijena čula vida, mirisa i sluha.
Rogovi
I mužjak i ženka imaju rogove, koji se ne odbacuju, nego rastu do kraja života. Trofej divojarca i divokoze su rogovi sa čeonom kosti.
Razmnožavanje
Divokoze dostižu polnu zrelost u drugoj godini života, a divojarci u četvrtoj. Parenje počinje krajem oktobra i traje do polovine decembra. Bremenitost traje 21 nedelju, a ženka ojari najčešće jedno jare, ređe dva.
Neprijatelji
Najveći neprijatelji divokoza su vukovi, a za jarad orlovi i lisice.
Brojnost
Populacija divokoze se procenjuje na 500 do 600 jedinki u centralnoj Srbiji, dok za Kosovo i Metohiju sada nema podataka. Poslednja poznata procena brojnosti je iz 1997. godine i iznosila je od 800 do 900 jedinki.
Milan OSTOJIĆ Literatura Zov
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu