LOV MEDVEDA

Medvedi su rasprostranjeni širom Evroazije i Severne Amerike, kao i u delovima severne Afrike i Južne Amerike. Od ukupno osam vrsta samo dve , američki crni medved i polarni medved, nisu ugrožene i to zahvaljujući mnogobrojnim merama zaštite.
Medvedi su agresivni pogotovo u sezoni parenja, kada se takmiče za ženke. Njihovi međusobni sukobi često se zavrašavaju teškim ranjavanjem ili smrću.

Nagon za mesom
Mrki medved (latinski naziv Ursus arctos) naraste do 130 centimetara visine, a dug je i više od dva metra. Dostiže masu-težinu os 100 do 250 kilograma, a ima i težih primeraka. Dlaka mu je promenljive boje, od tamnokestenjaste, do sure i potpuno crne. Što su medvedi stariji, to im je dlaka svetlija. Telo medveda je zdepasto, njuška ovalna, sa kratkim ušima. Medved nema rep. Noge su mu srazmerno velike. Ima 40 zuba, koji su podešeni da jede i biljnu hranu. Medved je zapravo svaštojed, koji se hrani biljkama, krtolama, voćem, šumskim plodovima, malinama, kupinama, borovnicom. Dozrevanje kestena ponekad ga primorava da siiđe u niže predele. U jesen, takođe, jede žir i bukvice. Međutim, prastari nagon za hranjenje mesom kod medveda je ostao netaknut. On to ispoljava napadajući stoku, naročito ovce i koze, ali i ostale krupne domaće životinje. Takoće su mu na jelovniku i divlje svinje i srne, ako do njih može doći. Kada je gladan jede i lešine, ptice, ribe, pa čak i gliste i žabe. U potragu za hranom kreće uglavnom po noći. Neverovatno je radoznao i drzak kada nanjuši hranu. A, to čulo njuha mu je najrazvijenije. Po osetljivosti čula njuha smatra se daleko iznad lovačkih pasa, svinja i vuko

Smrtonosan ugriz
Po načinu života medved nije preterano društven, mužjak živi sam, a ženka sa mladuncima. Polno je zreo posle četiri godine, aživi dugo, čak i 50 do 60 godina. Medved se pari od polovine juna do polovine avgusta. Bremenitost traje 240 dana. U januaru ili februaru, ženka na svt donese jedno ili dvoje, a retko tri mečeta. Meče je minijaturno, kao veverica, i teži svega 250 do 400 grama. Medvedica je veoma brižna majka, koja mečiće hrani mlekom najmanje tri meseca. Preko zime, medvedi zimuju u brlogu i napuštaju ga krajem marta ili u aprilu. Ima slučajeva kada medved i ne ulazi u brlog-jazbinu, cele zime. U toku zimovanja nije potpuno usnuo, trom je i pospan, ali potpuno svestan. Tada živi koristeći svoje nagomilane masne rezerve.

Iako izgleda da je veoma trom, medved je okretan i brz. Munjevito udara prednjim šapama i ugriz mu je smrtonosan. U našim šumama nema prirodnog neprijatelja, ali kada ga napadne čopor vukova ima male šanse da preživi. Tamo gde je dozvoljeno lovi se puškom kuglarom, većih ili magnum kalibara. Nikada ga u lovu ne treba puštati preblizo, jer kada je ranjen ili razjaren, strahovito je opasan. Trofeji medveda su koža, zubi i kandže.

IZVOR TEKSTA:Časopis Novosti ZOV