JAMARENJE - LOV

Ako bi pitali lovca čiji je lovački pas rase nemački lovački terijer, koji vid lova najviše voli, siguran sam da bi to bilo jamarenje i to u zimskom periodu. Naglašavam u zimskom periodu iz više razloga - prvo lisice tada, najčešće, dan provode u jazbini, da li da bi se odmorile od noćnog lova ili da tu nastave noćne žurke, drugo period od decembra do kraja januara je za njih "svadbarski" period. To znači da nailaskom na "radnu" jamu, ako vam se posreći, možete jednim udarcem odraditi i više lisica. Jamarenje u prolećnom periodu, april-maj, je mnogo složenije a i manje efikasno. U tom periodu su lisice, na svet donele svoje mladunce a iz bezbednosnih razloga, jame su poplićene toliko da se odrasla ženka jedva provlači kroz njih. Na taj način štite mladunce od nepozvanih uljeza dok one veći deo dana provode u polju loveći i tako obezbeđuju hranu za njih. U tom slučaju ni pas ne može da se brzo kreće kroz jazbinu već mora da kopanjem pravi sebi prolaz.
Znamo da su hodnici, pogotovo oni višegodišnji, veoma dugi tako da je pitanje hoće li uopšte uspeti i da dođe do mladunaca koji se vrlo spretno "izvlače" ispred psa i gube se u lavirintu. Velika verovatnoća je i da će pravljenje prekopa nešto pomoći, eventualno jedno ili nekoliko mladunaca koji, u panici, pogreše sklanjajući se od psa. I sada ako gledamo efikasnost jamarenja sa stanovišta uništavanja predatora, vidi se koliko je efikasnije zimsko jamarenje.

Srcem ili mozgom
Pored jamarenja sa terijerima efikasno se jamari i uz pomoć jazavičara, pre svega oštrodlakih. Oštrodlaki jazavičar je, u odnosu na njegovog kratkodlakog srodnika, sačuvao svoje lovne osobine. Jazavičar kao jamar se veoma mnogo razlikuje od terijera.
Dok je terijer srčani, uporni i istrajni borac koji pri svakom jamarenju radi "do poslednje kapi krvi" dotle jazavičar "radi mozgom". Njegov rad se svodi na to da, zahvaljujući istančanom čulu mirisa dobro prati kretanje grabljivice kroz hodnike, uspeva da je nađe, glasno lajući iritira je i strpljivo "gradi" priliku da je nakratko ugrize ili pak da je natera da potraži spas u napuštanju jazbine gde je čeka napunjena lovačka puška. Jazavičara u radu karakteriše sposobnost da reši lavirint podzemnih hodnika, da istrajno laje ispred grabljivice i da je uporno potiskuje ka slepom kraku ili izlazu, ukoliko su jame sa više ulazno izlaznih otvora. Njihov rad omogućava lovcu da kopanjem dođe do žive grabljivice, koju kasnije koristi za obučavanje mladih pasa.

Kondicija i povrede
Jazavičar je pogodan za jamarenje i zbog toga što, ako je u dobroj kondiciji, može na jamarenje ići vrlo često. Malo odmora i on je ponovo spreman i sa oduševljenjem će ići opet u jamu. To je velika prednost u odnosu na terijera koga nakon "žestokog" jamarenja, koje podrazumeva borbu sa grabljivicom od nekoliko sati, ponekad odmaramo i dve nedelje. Naime, povrede koje međusobno nanose jedno drugom, pas i grabljivica, nekada mogu biti takve da zahtevaju i hiruršku obradu, a svakako, dug odmor. Rešenje je ili više pasa terijera spremnih da zamene onog koji odmara ili uključiti jazavičara koji u kombinaciji sa terijerom predstavljaju idelan spoj.
Jazavičar radi "uvodne" radnje, pronalazi grabljivicu "drži" je prikovanu u nekom ćošku a kada se prokopa do njega, tada se vrši zamena aktera. Jazavičar se opoziva a za realizaciju se pušta terijer koji će pomoći da se grabljivica uhvati i upakuje u sanduk. Nikada ne treba puštati da radi terijer dok se jazavičar ne dozove da izađe i napravi prolaz jer u momentu kada oseti grabljivicu terijer u želji da što pre dođe do nje može i da ugrize svog saradnika, jazavičara.
Da je spoj jamara dve različite rase pasa efikasan, pokazuje i sve veća popularnost jazavičara kod lovaca koji su dugogodišnji odgajivači nemačkih lovnih terijera.

IZVOR TEKSTA:Casopis Novosti ZOV