AFRICKA GUSKA

Bez obzira na naziv, mora se istaći da afrička guska (Anser cygnoides) nije iz Afrike. Nastala je isto kao i kineska labudasta guska, pripitomljavanjem divlje labudaste guske iz jugoistočne Kine odakle je oko 1800. godine donešena u Englesku gde su joj i dali takvo egzotično ime. Kasnije u XIX veku je prenesena u Ameriku gde su jos više usavršili njene osobine i izgled i stvorili poseban teži varijetet.
Na prvi pogled afrička guska podseća na kinesku labudastu gusku, a ustvari predstavlja njenu vernu kopiju samo masivniju. Po poreklu predstavlja njenog bliskog srodnika. Slobodno se može reći da ona u suštini predstavlja kombinaciju tuluske guske od koje je nasledila masivnost tela i veliki podbradak i kineske labudaste guske od koje je nasledila izgled i nikako se ne može smatrati varijetetom Kineske labudaste guske, kako tvrde neki autori, već zasebnom vrstom.

KARAKTERISTIKE:

Sto se tiče izgleda afrička guska se na prvi pogled ne razlikuje mnogo od Kineske labudaste guske vec samo njihovim uporedjivanjem mnogi odgajivači shvate da se radi o dve različite vrste gusaka. Telo guske je dosta snažno, masivno sa zaobljenim prsima, kraćim ali debljim vratom za razliku od kineske labudaste guske. Krila su duga priljubljena uz telo. Glava je široka, sa velikim podbradkom, sa kraćim kljunom, a izraštaj na glavi, koji podseća na onaj kao kod labuda, je manji.
Guska je prosečna nosilja i tokom sezone snese 20 do 30 jaja bele boje mase oko 160 gr. i obicno za izvođenje malih guščića treba koristiti neke lakše vrste gusaka ili ćurku. Mali guščići veoma brzo napreduju, a po brzini napredovanja napreduju brže i od guščića endemske guske za koje se zna da najbrže rastu, pa za 14 nedelja dostižu tezinu tri i po do četiri kilograma..Razlikujemo dva varijeteta po težini. Kod težeg varijeteta težina odraslog gusana se kreće oko 12 kg, a guske oko 9 kg, a kod lakšeg varijeteta težina gusana iznosi 10 kg, a guske 8 kg.
Odgajivači koji se opredele za čuvanje ove rase gusaka mogu da očekuju dosta dobrog i kvalitetnog mesa, ali ne baš puno jaja. Za izlaganje na izložbama prstenuju se prstenjem broj 27.

VARIJETETI:

Neki autori razlikuju samo dve osnovne boje, grao (braon) i belu, međutim pored ove dve osnovne boje postoje još i plava i smeđa koje su dosta retke. Najpopularniji i najrasprostranjeniji je grao varijetet sa crnim očima, kljunom i izraslinom na glavi. Snažnim nogama oranž-crvene boje, kao i kod smeđeg i plavog varijeteta. Kod belog varijeteta oči su plave boje, a kljun i noge crveno-žute boje. I za ovu rasu gusaka važi pravilo da nije potreban pas čuvar, jer se oglašavaju na svaki upad “uljeza” na njihovu teritoriji. U jatu sa više vrsta gusaka one će biti mirne, trpeljive i dominantne, a sa svojim jedinstvenim dubokim glasom, ali ipak muzikalnim, trudiće se da budu najglasnije.
Guske ove rase najbolje će se osećati ako su puštene na ispašu, pored neke reke ili bilo kakve vode, ali zimi im treba obezbediti sklonište sa dosta prostirke zaklonjeno od promaje, jer može doći do smrzavanja nogu.

IZVOR TEKSTA:Casopis Novosti ZOV