SINGAPURSKA MAČKA

Privržena vlasniku

Jedna od mačijih rasa koja je stekla veliki broj obožavalaca širom sveta, prepoznatljiva je, pre svega, po malim dimenzijama. Reč je o singapurskoj mački. Ženke ne prelaze težinu od 2,5 kg, dok mužjaci nikad nisu teži od tri kilograma. Legenda kaže da ih je tokom proteklih vekova u Singapuru, odakle potiču, progonilo lokalno stanovništvo, pa su bile prinuđene da se skrivaju u malim rupama, a uspele su da prežive samo one najmanje.

NASTANAK RASE
Za otkriće ove rase zaslužni su Amerikanci Tomi i Al Medous, čiju su pažnju 1974. godine, tokom njihovog boravka u Singapuru, odmah privukle ove minijaturne mačke. Stanovnici ovog ostrva smatrali su ih običnim uličnim mačkama koje su uspevale da prežive hraneći se otpacima iz kanti za smeće, pa su ih nazvali mačke iz slivnika. Tomi Medous, koja je bila odgajivač kratkodlakih mačaka i felinološki sudija u Sjedinjenim Državama, nije mogla da odoli iskušenju, pa je na povratku kući ponela sa sobom par ovih mačaka, s namerom da stvori novu rasu.
Singapurske mačke su izazvale veliko interesovanje među odgajivačima, pa su 1980. godine uvezeni novi primerci. Početkom 1984. osnovan je prvi klub, s ciljem da se nova rasa zaštiti, da se utvrdi standard i da ova mačka bude priznata u okviru međunarodnih felinoloških udruženja. Prva organizacija koja je priznala singapursku mačku bila je TICA, u Sjedinjenim Državama, a zatim je ovu rasu prihvatila i CFA, koja je 1982. upisala u rodovne knjige prve primerke ovih mačaka, ali im je dozvolila učešće u takmičenjima za šampionske titule tek 1988. godine.
Prve primerke singapurskih mačaka donela je iz Sjedinjenih Država u Evropu jedna Francuskinja, koja je, zajedno sa drugim odgajivačima i ljubiteljima ovih mačaka, osnovala klub namenjen širenju ove rase i njenom priznavanju u okviru evropskih organizacija. U Evropi su singapursku mačku prvo priznali NjCF i njene pridružene organizacije, kao i pojedina nezavisna felinološka udruženja.

TIPIČNE OSOBINE
Ovo je mala, ali snažna mačka, kompaktne građe, sa blago povijenim leđima i lepo razvijenim, zaobljenim grudnim košom. Noge su joj, uprkos finom skeletu, jake i mišićave, a šape male, kratke i ovalnog oblika. Glava je mala i okrugla, sa zaobljenom lobanjom i širokom njuškom srednje dužine. Brada je lepo razvijena i zaobljena. Vrat je prilično kratak i snažan, dok je kod ženki nešto tanji. Rep je relativno kratak i tanak, sa zaobljenim vrhom.
Uši singapurske mačke su velike i blago zašiljene, u osnovi široke, malo razmaknute i kupastog oblika. Oči su krupne i širom otvorene, prilično razmaknute i bademastog oblika. Dozvoljene su boja lešnika, zelena i žuta kao ćilibar. Plava boja nije prihvatljiva. U pogledu dlake jedina dozvoljena boja je braon ticked tabby, što znači da se na svakoj dlaci smenjuju svetle i tamne pruge.
Singapurska mačka je veoma privržena vlasniku, a u porodici se uvek vezuje za jednu osobu. To je uravnotežena i druželjubiva mačka koja voli da se mazi i sa velikim interesovanjem učestvuje u svim porodičnim aktivnostima. Oglašava se diskretnim mjaukanjem, mada to veoma retko čini, a pažnju vlasnika radije privlači udarcima šapom ili blagim grickanjem. Lepo se slaže sa mačkama drugih rasa i sasvim dobro podnosi prisustvo pasa, ali teško može da odoli iskušenju kad je reč o pticama i akvarijumskim ribicama.
Ova mačka nije mnogo proždrljiva ni zahtevna u pogledu ishrane i obično prihvata sve što joj ponudite. Njena dlaka takođe ne zahteva neku posebnu negu. Dovoljno je da je jednom nedeljno blago iščetkate kako biste odstranili mrtvu dlaku i održali njen sjaj. Pošto je kratkodlaka i nema gustu podlaku, singapurska mačka tokom zimskih meseci može patiti zbog hladnoće. Zato joj treba obezbediti mekan i topao ležaj, koji će postati njeno omiljeno mesto za odmor.
Oči i uši kod ove mačke zahtevaju brižljiviju negu. Kratka njuška i krupne oči izazivaju blago lučenje suza, pa oči treba svakodnevno brižljivo čistiti odgovarajućim sredstvima. Isto tako, njene velike uši lako se pretvaraju u skladište prašine i zato ih jedanput nedeljno treba pažljivo očistiti.

OTPORNOST
Uprkos svom minijaturnom stasu, singapurska mačka nije osetljiva i nema nekih zdravstvenih problema. Stotine godina provedenih na ulicama, gde je morala da se na razne načine snalazi da bi preživela, stvorili su od nje zdravu i otpornu životinju, bez sklonosti ka posebnim bolestima i deformitetima.

RAZMNOŽAVANJE
Mužjaci ove rase stiču polnu zrelost veoma brzo, pojedini već u uzrastu od sedam meseci, dok ženke pokazuju znake teranja oko prve godine života. Pošto su malih dimenzija, preporučuje se parenje ženki tek posle drugog teranja. Trudnoća obično protiče bez problema, mada traje duže nego kod drugih rasa, najčešće oko 68 dana. Leglo se obično sastoji od 3 - 4 mačeta koje majka odmah brižljivo oliže i preuzima brigu o njima. Ponekad je toliko posvećena brizi o potomstvu da zaboravi da jede, ali ovaj problem se lako može rešiti posebnim režimom ishrane koji joj podstiče apetit.

IZVOR TEKSTA: Casopis Novosti ZOV